VESELIN LARI MIŠNIĆ (pseudonim: DAVID JANG, piše poeziju, aforizme, eseje, pripovetke i romane. Živeo je u Mojkovcu, Cetinju, Beču, a sada u Beogradu. On je atipičan u svakom pogledu, od načina života, odnosa prema književnom radu, pojavnosti.

"Pisac je večito mlad samo u svojim knjigama. Umire i vaskrsava od knjige do knjige. I ja se obnavljam posle svake nove knjige. Moju boemiju ne razume niko, a ponajmanje je ja razumem", kaze Mišnić.

Mičnić je pisac koji zbunjuje kako svoje fanove, tako i poslenike kritičke misli. On je čitan, i on je pisac čije se knjige nose uz sebe, koji se prepisuje i koji se citira.

Kriticari ga sa razlogom svrstavaju u onu, zaista retku grupu, pisaca univerzalista. Objavio do sada dvadesetak knjiga u različitim književnim žanrovima. Roman je njegova glavna preokupacija. Pesma je starozavetna obaveza. Pripovetka, intermeco između sna i jave, uvek uvod u novi roman. Aforizam, biser koji mami lepotom i retko se nalazi.

Pisanje za pozorište, izazov kojem ne ume odoleti. Esej, filozofski i misaoni zamah koji se i kod Mišnića prostire čitavim njegovim stvaralaštvom, kao što se pronalazi u onim Andrićevim, Sabatovim, Fuentesovim, Dučićevim, Kišovim, i ponajviše Sioranovim vilajetnim ostavštinama.

Mišnić tumara ovim lavirintima neizrecivog, nošen vlastitom pričom, od koje se povremeno ledi krv u venama. Za njega je poetika u svemu, čega god se dotakne. Ponajviše u životu samom. Među pticama, među zvezdama i među ženama. I ne uvek tim redosledom.

To je put, kako on kaže, koji njega prihvata, vodi i prepoznaje. On je tada samo smerni tragalac i rizničar nepredvidivosti. Sve ostalo dadeno je u rukama i u posedu je Gospodina Slučaja.

Ponekad je Gospodin Slučaj drugo Mišnićevo ime.