Odlomak iz poeme: "Šifra za loše proleće"

"onoj koja je pod zemljom
a nikada ne uspeva umreti..."

I

Suncu nisam dao u naš dom
Dovoljno je bilo
Da ona uđe

Noću smo se igrali skrivalica

U toj igri
Priznavali smo
samo poraze
pobede se uvek sanjaju...

XVII

Šetajući alejama
Zatvorenih očiju
(slepilo je postalo
Druga moja velika bolest)
Pronadjem je uvek
Po mirisu
Tamjana

XVIII

Njeno toplo telo
Ni u smrti nije moglo
Da se ostudeni

Znam to pouzdano

Jedino je zimi
Na celom groblju
Njena humka
bez snega...