O prijateljstvu, ljubavi i stradanju
Knjiga Veselina Mišnića „Romani u prahu
i drugi romani“ u izdanju Prosvete predložena
je za NIN-ovu nagradu, a uskoro će se, prevedena na
engleski, naći i u knjižarama Njujorka „Bolest
vajara Gabrijela“ istog autora
„Romani u prahu“ su trilogija o prijateljstvu,
ljubavi i stradanju. Radnja je smeštena u Cetinje,
Herceg-Novi, Crnu Goru. Ali mogla je biti bilo gde na svetu,
jer govori o samoći, o ubistvu, samoubistvu, o traganju
za smislom, za večnošću. Roman je zasnovan
na istinitim podacima, njegovi junaci zaista su postojali,
samo su živeli pod drugačijim imenima – Banjo Šaranović je
bio profesor u Cetinju a njegovi učenici su bili, između
ostalih, i pesnik Đorđe Vujović Leza, koji
je stradao pod veoma misterioznim okolnostima, zatim poznati
umetnici kao što su to Aleksandar Prijić, Dado Đurić,
Pavle Zorić. Neke priče su autobiografske a sve
ostalo je čista imaginacija.
To je priča o ljudima koji su se igrom slučaja
zatekli baš na tom prostoru u jednom vakuumu, istorijskom
tesnacu. Rođeni između 1935. i 1945. godine nisu
mogli biti učesnici II svetskog rata. Takođe nisu
bili ni pobednici, mada su odrasli dodirnuti ratom koji je
unakazio njihovu psihu i na neki način je isčašio.
Oni su svoje životne puteve usmerili ka sticanju obrazovanja,
ka spoznaji drugačije stvarnosti. Tako izopšteni,
izolovani, nisu se uklapali ni u jednu sredinu. Njihov svet
je imao posebna pravila u ponašanju i životu.
Oni su apsurdni junaci koji na tankoj niti prelaze preko
provalije i tada se najbolje osećaju.
Kod glavnog junaka ove pripovesti Georgija
Leze postoje horizontale i vertikale. Horizontale su statičnost, umiranje, sve što
je loše u životu tu je udenuto, a vertikale su
put, do duše imaginarni onim kojim se doseže
značajniji smisao života. Te vertikale ne vode
samo ka gore, one vode i u provaliju. I tako se može
zakoračiti u večnost.
Cilj ovih junaka jeste da odaberu pravi put
ka večnosti.
Oni čitavog života idu granicom provalije i, nažalost,
uvek završavaju u njoj. Njihova smrt je atraktivna,
neobična, pa čak ako se za smrt može to reći,
i lepa.
Za njih je sve što je telesno kratkog veka. Samo duh
i materija su trajni i obitavaju u večnosti.
Marija Jakob
